O konstelacijama

ŠTA SU SISTEMSKE PORODIČNE KONSTELACIJE?

Sistemske porodične konstelacije su psihoterapijski i fenomenološki pristup radu sa pojedincima i porodičnim sistemima, razvijen od strane Bert Hellingera krajem XX veka. Metod polazi od pretpostavke da je pojedinac deo šireg porodičnog sistema u kom nesvesne dinamike, nerešeni konflikti i transgeneracijske traume utiču na njegovo opšte funkcionisanje ili funkcionisanje u pojedinim posebno problematičnim aspektima života.

U okviru savremenih psihoterapijskih pravaca razvijeni su brojni sistemski pristupi koji naglašavaju relacionu i kontekstualnu prirodu psihičkih poteškoća. Sistemske porodične konstelacije nastaju u tom kontekstu, oslanjajući se na principe sistemske teorije, fenomenologije i porodične terapije. Za razliku od klasičnih psihodinamičkih ili kognitivno-bihejvioralnih pristupa, konstelacije nastoje da kroz grupni i individualni rad vizualizuju strukturu porodičnog ili bilo kog drugog sistema (poslovnog, partnerskog, zdravstvenog,itd.) i njegove skrivene dinamike.

Istorijski i teorijski okvir

Metod je formulisao nemački terapeut Bert Hellinger (1925–2019), koji je u svom radu integrisao elemente:

• psihoanalize,
• geštalt terapije,
• primalne terapije,
• sistemske porodične terapije,
• kao i iskustva iz misionarskog rada u Južnoj Africi.

Teorijski temelji konstelacija povezuju se sa opštom teorijom sistema (npr. rad Ludwig von Bertalanffy), koja naglašava da sistemi poseduju unutrašnju strukturu i zakonitosti nezavisne od pojedinačnih elemenata.

Centralni koncept Helingerovog pristupa jesu „redovi ljubavi“ — pretpostavljeni univerzalni principi koji regulišu pripadnost, hijerarhiju i ravnotežu u porodičnom sistemu. Prema ovom modelu, narušavanje ovih principa može dovesti do psiholoških simptoma kod kasnijih generacija.

Osnovna ideja

Prema ovom pristupu, svaki član porodice ima svoje mesto u sistemu. Kada je taj poredak narušen (npr. zbog isključivanja člana porodice, nerešenih trauma, tajni ili nepravdi), to može dovesti do problema kod kasnijih generacija.

Helinger je govorio o tri „zakona“ porodičnog sistema:

• Zakon pripadanja
• Zakon poretka (hijerarhije)
• Zakon ravnoteže davanja i primanja

Konstelacije se povezuju sa fenomenologijom. Između ostalog, zato su one fenomenološki i sistemski metod koji omogućava uvid u nesvesne porodične dinamike. Fenomenologija potiče od filozofa Edmunda Husserla i Martina Heideggera, i ona kaže:

Ne objašnjavamo — nego posmatramo ono što se pojavljuje.

U konstelacijama se radi upravo to:

• voditelj ne nameće interpretaciju
• ne analizira
• ne dijagnostikuje
• već prati fenomen koji se pojavljuje u polju

Bert Hellinger je govorio o „morfogenetskom polju“ — termin koji je inspirisan radom biologa Ruperta Šeldrejk. Šeldrejk je razvio teoriju morfičke rezonance — ideju da postoji polje informacija koje oblikuje sisteme.

Postoje psihološki mehanizmi koji mogu objasniti fenomene u konstelacijama:

• projekcija
• ogledanje
• nesvesna percepcija mikrosignala
• sistemska dinamika
• kolektivni obrasci

Čovek je duboko socijalno biće. Zbog toga imamo izuzetnu sposobnost čitanja ponašanja i emocionalnih stanja drugih ljudi.

Metodologija rada

Sistemske porodične konstelacije se najčešće sprovode u grupnom okruženju. Proces obuhvata sledeće faze:

1. Formulisanje problema – Klijent iznosi temu ili poteškoću.
2. Postavljanje konstelacije – Klijent bira predstavnike (članove grupe) koji simbolički predstavljaju članove njegove porodice ili elemente koji su prepoznati da zajedno čine “problem”.
3. Prostorno pozicioniranje – Predstavnici se raspoređuju u prostoru u skladu sa unutrašnjim doživljajem klijenta.
4. Fenomenološko praćenje – Terapeut prati verbalne i neverbalne reakcije predstavnika.
5. Intervencija – Uvode se korektivne rečenice, promene pozicija ili uključivanje isključenih članova sistema.

Metodološka specifičnost leži u fenomenu „reprezentativne percepcije“, gde predstavnici izjavljuju da doživljavaju emocije ili telesne senzacije povezane sa osobom koju predstavljaju, iako nemaju prethodna znanja o njoj.

Transgeneracijski prenos i psihološki mehanizmi

Koncept transgeneracijskog prenosa u konstelacijama povezuje se sa savremenim istraživanjima u oblasti:

• epigenetike,
• traume,
• porodične dinamike,
• intergeneracijskog učenja.

Postoje i empirijski dokazi da trauma može imati međugeneracijske efekte, mehanizmi koje predlaže Helingerov model kao i studije koje ukazuju na subjektivno poboljšanje blagostanja, smanjenje simptoma anksioznosti i depresije nakon učešća u konstelacijama.

Sistemske porodične konstelacije predstavljaju hibridni pristup koji kombinuje sistemsku teoriju, fenomenologiju i ritualne elemente. Jedno od objašnjenja je da deo efekata proizilazi iz katarzičnog iskustva, grupne podrške i simboličke rekonstrukcije porodičnih odnosa.

Cilj metoda

Cilj sistemskih porodičnih konstelacija je:

• razumevanje porodičnih obrazaca
• oslobađanje od nesvesnih tereta iz prošlosti
• poboljšanje odnosa
• pronalaženje unutrašnjeg mira